Zašto je kiseonik tako važan

Fitnes Zona-zasto_je_kiseonik_tako_vazan

Kiseonik je najvažnija hranljiva materija u našem organizmu
Neophodan je za pravilno i efikasno funkcionisanje mozga, nerava, žlezda i ostalih unutrašnjih organa.
Možemo da preživimo bez hrane nedeljama a bez vode danima, ali bez kiseonika umiremo u roku od nekoliko minuta.
Ukoliko mozak nije snabdeven odgovarajućom količinom ove esencijalne materije, to dovodi do propadanja svih vitalnih telesnih organa.
Mozak zahteva više kiseonika od bilo kog drugog organa. Ukoliko ga ne dobije u dovoljnoj količini to rezultira mentalnom konfuzijom, negativnim mislima, depresijom i, smanjenjem vida i sluha. Ipak, snabdevanje organizma kiseonikom se smanjuje sa starošću i lošim načinom života.
.Kiseonik pročišćava krvotok.

Jedna od najvećih tajni energizovanja i podmlađivanja je pročišen krvotok. Najbrži i najefikasniji način da pročistite krvotok je da uzimate dodatne količine kiseonika iz vazduha koji dišete. Navešćemo nekoliko stvari koje kiseonik čini vašem telu:
Kiseonik puni telesne baterije (Solarni pleksus)
Većina naših energetskih potreba se zadovoljava , ne iz hrane, već iz vazduha koji dišemo.
Pročišćavanjem krvotoka, svaki deo tela je na dobitku, kao i um.
Koža se, takođe podmlađuje.
Naučnici su otkrili da je hemijska osnova proizvodnje energije u telu hemikalija nazvana Adenozin Trifosfate (ATP). Ukoliko nešto krene naopako sa proizvodnjom ATP-a, to rezultira smanjenom vitalnošću, bolešću i preranim starenjem.
Naučnici su, takođe otkrili da je kiseonik bitan za proizvodnju ATP-a, u stvari, on je zapravo najvažniji sastojak.
Radovi koji su urađeni na Baylor University u USA, su nam pokazali da se arterijska bolest kod majmuna izlečiti infuzijom kiseonika u obolele arterije.
Joga nam omogućava da iskoristimo ovaj vitalni hranjljivi sastojak

Značaj zdravog disanja
Svi mi znamo kako da dišemo. Disanje je nešto što se dešava automatski, spontano i prirodno. Dišemo, čak i onda kada toga nismo svesni. Stoga izgleda luckasto misliti da nekoga možemo naučiti kako da diše. Ipak, disanje se menja i ograničava na različite načine, ne samo trenutno već i ustaljeno. Razvijamo nezdrave navike a da toga nismo ni svesni. Na primer:
Skloni smo da zauzimamo pogrbljen položaj (opuštenih ramena, preterano opušten) koji umanjuje kapacitet pluća i time njihovu funkciju, što vodi skraćenju daha.
Takođe živimo u društvenim uslovima koji nisu dobri za zdravlje našeg respiratornog sistema
Osoba u sedećem položaju, suočena sa teškim problemom, se obično naginje unapred, uvlači ramena, skupljajući ruke i savija glavu na dole. Sve ove telesne poze vode ka smanjenju kapaciteta pluća. Međutim, mi takođe imamo tendenciju sticanja nekih loših navika koje utiču na naše disanje, a evo i nekoliko razloga:
Kako naše obaveze, odgovornosti i problemi postaju sve zahtevniji, mi razvijamo naviku da zaboravljamo da dišemo.
Što se više koncentrišemo na nešto, to nam mišići postaju napetiji. Ovo vodi kontrakciji mišića u našim rukama, vratu i grudima.
Mišići koji pomeraju grudni koš i kontrolišu udah i napetost mišića zatežu se i ograničavaju izdah
Dah postaje sve kraći i ikraći
Posle dužeg perioda intenzivnog fokusiranja, celi sistem izgleda kao da je zamrznut u određenom položaju.
Pošto smo skoro prestali da dišemo, postajemo umorni usled smanjene cirkulacije krvi i smanjene dostupnosti kiseonika krvi.
Pokušajte eksperiment koji preporučuje Swami Vishnudevananda:
1.Usresredite pažnju na kucanje sata udaljenog na razdaljini od 3,5 metra
2.Ukoliko vam nešto skrene pažnju, pokušajte da se jače koncentrišete sve dok ne čujete kucanje sata bez gubljenja pažnje
3.Ukoliko u početku u tome ne uspevate, pokušavajte iznova i iznova sve dok ne uspete da svoj um skoncentrišete na kucanje u trajanju od barem nekoliko sekundi.Šta se dešava? Većina ljudi koji su učestvovali u eksperimentu izjavila su da su u potpunosti ograničili dah. Ostali, koji su bili manje koncentrisani, izjavili su da su veoma usporeno disali.
Ovaj eksperiment jasno ukazuje da da tamo gde postoji koncentracija uma, disanje postaje veoma sporo ili se čak i privremeno zaustavlja.

Šta nije u redu sa našim načinom disanja?
Naš dah je plitak ili isuviše brz.
Ne unosimo dovoljno kiseonika, i ne eliminišemo dovoljnjo ugljen-dioksida. Kao posledica toga, naše telo gladuje za kiseonikom, i dolaži do nagomilavanja toksina.Svaka ćelija u telu zahteva kiseonik i naš nivo vitalnosti je samo proizvof zdravlja svih ćelija.
Plitko disanje ne uvežbava dovoljno pluća, tako da ona gube nešto od njihove funkcije, što vodi daljem opadanju njihove vitalnosti.
Životinje koje sporije dišu, žive duže; dobar primer za ovo je slon. Potrebno je da dišemo sporije i dublje.
Brzo, plitko disanje dovodi do gladi za kiseonikom, što vodi smanjenju vitalnosti, preranog starenja, slabog imunog sistema i brojnim drugim posledicama.
Zašto je naš dah ubrzan i plitak?
Postoji više razloga zbog kojih naš dah postaje ubrzan i plitak. Glavni uzroci su:
Većinu vremena mi smo u žurbi. Naši pokreti i disanje prate ovaj šablon.
Povećanje stresa modernog života dovodi do toga da dišemo brže i manje duboko.
Isuviše lako postajemo previše emotivni.
Lako se uzbuđujemo ili naljutimo, i većinu vremena, patimo od brigom izazvane anksioznosti.
Ova negativna emocionalna stanja utiču na ritam disanja, čineći ga brzim ili plitkim. S druge strane evo i nekoliko razloga koji su uzrok pogrešnim navikama disanja.

Savremena tehnologija i automatizacija smanjuju našu potrebu za fizičkom aktivnošću. Postoji manja potreba za dubokim disanjem, tako da razvijamo naviku plitkog disanja.
Mi sve više i više radimo u zatvorenom prostoru. Ovo povećava naše izlaganje zagađenju. Kao rezultat toga, telo instiktivno udiše sve manje vazduha kako bi se zaštitilo od zagađenja.
Živeći naše živote, ove usvojene navike lošeg disanja postaju deo naših života. Ukoliko ne učinimo nešto da preokrenemo ove navike, možemo patiti od trajnih problema. Dobra vest je da se one mogu preokrenuti. Loša vest je, da pre nego što budemo u stanju da promenimo ove navike, moramo da ih prepoznamo i da prihvatimo da takvo ponašanje mora biti promenjeno. Ovo znači da za sebe uvidimo dobrobiti dobrih tehnika disanja.





preuzeto sahttp://www.yoga-beograd.com/Yoga05.html