“Jahači na talasima” su prave akrobate.

Fitnes Zona-surfovanje

Surfovanje, ili jahanje na talasima je individualni ekstremni sport koji je doživeo veliku ekspanziju poslednjih nekoliko decenija. Kako ideje nastale u sportu dovode do progresa i usvajanja novih i modernijih tehnika kretanja, opreme, metodike i taktike, tako se paralelno sa ovom tvrdnjom kreiraju nove sportske discipline. Talasi i posebna daska sa izuzetnim plovnim svojstvima zahvaljujući kojoj je omogućeno održavanje na površini vode, osnovni su detalji za ovaj vid sportske zabave pod nazivom jahanje na talasima. Kako stoje stvari, malo nauke prethodi sportskom duelu sa silama iz prirode, kao taktička priprema za olakšano shvatanje protivnika. Neprestana borba sa ravnotežom na vodenoj površini olakšana je shvatanjem osnovnih biomehaničkih principa, koji se ogledaju u igri promene visine težišta tela i površine tački oslonca, čime za kratak vremenski period od početnika stvara iskusnog surfera (Miletić,V. 2011). Opremu predstavlja posebno dizajnirana daska, vezicom zakačena za članak noge surfera. Vezica je zadužena za sprečavanje gubljenja daske u momentima kada surfer usled gubitka ravnoteže završi u vodi. Za manevarske sposobnosti daske i njenu upravljivost zadužen je bočni luk, kojim je surfer useca u talase, a upravljivost obezbeĎuju peraja sa donjeg dela krme.

“Jahači na talasima” su prave akrobate. To šta pojedini rade na daskama i na talasima didiruje granice umetnosti. Za surfovanje vam je potrebno znanje, vežbanje, veština...

Hantington bič u Kaliforniji je gradu poznat i kao Surf siti, gde je vožnja po talasima postala životni stil Surferi dolaze rano kako bi uhvatili jutarnje talase. U Hantington biču se surfuje već skoro ceo vek, međutim ljudi su ozbiljno počeli da se bave ovim sportom 1950-ih, a postao je popularan zahvaljujući muzici i filmovima, poput Gidžeta iz 1959. koji je baziran na poznatom romanu.

U Međunarodnom muzeju surfovanja prikazana je istorija sporta – od ranih glomaznih i teških dasaka Džordža Frita i Djuka Kahanamokua sa Havaja, pa sve do modernih takmičara sa brzim daskama i naprednim veštinama. Pit Taunend, poreklom iz Australije bio je svetski šampion profesionalnog surfovanja 1976. On kaže da se sport dosta promenio pošto su nagrade postale velike a i sportisti su počeli da reklamiraju razne firme. Turnir US Open u surfovanju održan je u julu u Hantigton biču gde su se okupili vrhunski surferi čak iz Japana i Brazila. Portparolka turnira Dženifer Lau kaže da je surfovanje postalo svetski sport. “Surfovanje je privlačno i to je duhovni sport. Ili osetite ono što mi zovemo ‘stoke’ ili ne i to je ono što vas održava u životu“. Lau objašnjava da je “stoke” osećaj koji surfer dobije kada naiđe na fantastičan talas. Dugogodišnji surfer, Džoš Harison kaže da je taj sport savršen način da budete u kontaktu sa prirodom. “Zato što zadirete u energiju sveta, planete u neku ruku, vetra, struja i dalekih oluja i sva ta energija dolazi ovde gde je sunčano”. Harison dodaje da svaki dan i svaki novi talas nose i novi izazov.
Surfovanje je jedan od najstarijih sportova na planeti. Umetnost talasa vožnje, predstavlja spoj ukupne atletike i razumevanje lepote i snage prirode. Surfovanje je takođe jedan od retkih sportova koji stvara svoju kulturu i način života. Jahanje na talasima je nastalo u zapadnoj Polineziji pre više od tri hiljade godina. Prvi surferi su bili ribari koji su otkrili vožnju na talasima kao efikasan metod dolaska na obalu sa svojim ulovom. Na kraju uhvatiti talase se razvijalo do toga da da nakon svakodnevnog posla bude razonoda. Ova promena je pokrenula revoluciju surfovanja. Ne postoji tačan zapis o tome kada je stand up surfovanje postao sport. Poznato je da su tokom 15. veka, kraljevi, kraljice i ljudi iz Sendvič ostrva bili veliki u sportu “he’enalu” ili kliznih talasa. U staroj Havaiian ,. “He’e” znači promeniti čvrst oblik u tečno stanje i “Nalu” se odnosi na surfovanje tj. kretanje na talasima. Rani istorijski zapisi o surfovanja pojavljuju se krajem 1700 god., kada su Evropljani i Polinezijci napravili prvi kontakt na Tahitiju. Navigator Kapetan James Cook je opisao kako je Tahiti uhvatio talase svojim kanuom samo iz zabave. Prvi Polinežani doseljenici d su došli na Havaje veoma vešto jahajući talase tj. surfovanjem i na taj način je to postao glavni i veoma poznat sport na Havajima. Oni su razvili svoje molitve, Upravni odbor koji oblikuju, drvo i plaže gde bi se okupila grupa talentovanih surfera koji bi vežbali bez ikakvog straha za svoj život. NJima je to bilo uživanje. Za Surfboard tj. dasku za surfovanje su se koristile tri vrste drveća. Nakon što bi izvadili drvo koje bi koristili, u rupi gde je bio koren drveta su zakopavali ribu kao žrtvu za isečeno drvo.

Postojala su četiri osnovna tipa koja su se koristila u drevnim Havajima:

- The paipo ili kioe, od dužine 2-4 metara, koje se obično koriste za decu.
- The Alaia (Ah-lai-Ah) ili Omo (O-MO), daska srednje veličine, oko 8 metara ili duže.
- The kiko`o, veći od Alaia, između 12 i 18 metara; dobro za zahtevno surfovanje, i zahteva visok nivo veštine za rukovanje.
- The Olo (O-Lo), veoma duga daska za surfovanje rezervisana za plemstvo, koje bi mogle biti sve dok 18-do-24 metara dužine.