Posledice plitkog disanja

Fitnes Zona-posledice_plitkog_disanja

Plitko disanje može dovesti do:
Pada vitalnosti, pošto je kiseonik neophodan za proizvodnju energije u telu.
Prijemčivost za bolesti (podložnost). Naša otpornost prema bolestima je umanjena pošto je kiseonik neophodan za zdravlje ćelija. To znači da ćemo se češće prehladiti i biti podložniji drugim bolestima.
Sa našim «normalnim» sedećim stilom života, mi koristimo samo jednu desetinu ukupnog kapaciteta pluća.Ovo nam je dovoljno samo da opstanemo i preguramo, ali je nedovoljno za vitalnost na višem nivou, dugovečnost i povećanu otpornost na bolesti.

Slaba snabdevenost kiseonikom negativno utiče na sve delove tela. Kada akutna blokada cirkulacije spreči dotok kiseonika u srce nastupa srčani udar, dok je šlog rezultat slabog snabdevanja mozga kiseonikom.
Naučnici već duže vreme znaju da postoji jaka veza između disanja i mentalnih stanja. Nepravilno disanje prouzrokuje smanjenje mentalne sposobnosti. Takođe je poznato da mentalne tenzije prouzrokuju ograničeno disanje.
Izvesna ispitivanja sprovedena kod razlićitih srčanih oboljenja i kancera ukazuju da su ova stanja posledica smanjenog snabdevanja organizma kiseonikom.
Duže vreme, nedostatak kiseonika je smatran glavnim uzrokom kancera. Čak je i davne 1947, studija sprovedena u Nemačkoj pokazala da ukoliko se oduzme kiseonik normalnim telesnim ćelijama one se pretvaraju u kancerogene.
Slična ispitivanja su sprovedena i kod srčanih oboljenja. Pokazala su da nedostatak kiseonika predstavlja glavni uzrok srčanih bolesti, srčanog udara i kancera.
Moderna nauka se slaže s drevnim jogijima po pitanju plitkog disanja.
Članak u časopisu Kraljevsko Udruženje Medicinara sugeriše da ubrzano, plitko disanje može da prouzrokuje: umor, poremećaje u spavanju, anksioznost, stomačne probleme,talase toplote, gasove, mišićne grčeve, vrtoglavicu, probleme sa vidom, bolove u grudima i poremećaj rada srca.
Naučnici su takođe otkrili da mnogi ljudi koji veruju da imaju srčano oboljenje u stvari pate od nepravilnog disanja.
Stariji ljudi i oni kod kojih su arterije zapušene često postaju senilni i smušeni pošto je snabdevanje mozga kiseonikom smanjeno.
Kod ljudi koji vreme na poslu provode u sedećem položaju, mozak je gladan za kiseonikom i njihova tela samo «preživljavaju». Osećaju se umorno, nervozno, iritirano i nisu veoma produktivni.Preko toga oni i noću loše spavaju, tako da imaju loš početak sledećeg dana i tako se ciklus nastavlja. Ova situacija takođe dovodi do pada njihovog imuniteta, čineći ih prijemčivim za prehlade, grip i alergije.

Značaj disanja kroz nos
Prvo pravilo ispravnog disanja je da treba da dišemo kroz nos.
Ovo može delovati očigledno, ali mnogi ljudi prvenstveno dišu na usta.
Disanje na usta može imati loš uticaj na razvoj štitne žlezde, i može usporiti mentalni razvoj kod dece.
Patogeni takođe mogu dospeti do pluća putem disanja na usta. Lako je prekinuti naviku disanja na usta. Samo držite usta zatvorena i automatski će te disati na nos.
Nos ima više različitih odbrambenih mehanizama kako bi sprečio nečistoće i preterano hladan vazduh da uđu u telo.
Na ulazu u nosnu šupljinu, nosne dlačice zadržavaju prašinu, male insekte i druge čestice koje mogu naškoditi plućima ukoliko bi disali na usta.
Posle ulaza u nos, postoji veliki vazdušni prolaz obložen sluzokožom, gde se preterano hladan vazduh zagreva i hvataju veoma fine čestice prašine koje su izbegle nosnim dlačicama.
U unutrašnjem nosu nalaze se žlezde koje se bore protiv svih bacila koji su se provukli kroz prethodne linije odbrane. Unutrašnji nos takođe ima i mirisni organ- naše čulo mirisa. On otkriva otrovne gasove iz okoline koji mogu da naškode našem zdravlju.
Jogini veruju da olfaktorni organ ima drugačiju funkciju: absorpciju Prane iz vazduha.
Ukoliko sve vreme dišete na usta, kao što to većina ljudi čini, uskraćujete sebi svu ovu besplatnu energiju (Pranu).
Jogiji kažu da je ovo glavni uzrok smanjene otpornosti prema bolestima i ugrožavanja funkcionisanja vaših vitalnih žlezda i unutrašnjih organa.
Drevni jogoji su znali za značaj pravilnog disanja i razvili su tehnike disanja ne samo kako bi poboljšali zdravlje i produžili životni vek, već i da bi dostigli super-svesna stanja
Dakle, joga dokazuje da ima blagotvorno dejstvo na telo, ukoliko se praktikuje sa pravilnim disanjem.
Međutim, pravilno disanje takođe treba praktikovati i mora preći u naviku.





preuzeto sahttp://www.yoga-beograd.com/Yoga05.html