Ples oko šipke - Pole dance i fitness

Fitnes Zona - ples na sipci

Ples oko šipke (pole dance i fitness) kao oblik vežbanja, kao i fitnesa, je pre svega akrobatska disciplina koja zahteva i psihičku i telesnu spremnost. Ovaj oblik vežbanja, ukoliko se radi pod stručnim vodstvom i na ispravan način, razvija mišićnu snagu, fleksibilnost, fluidnost pokreta i gracioznost zbog plesnog elementa kojeg poseduje.Nekada tako popularan u zamračenim prostorijama, sa muzikom koja poziva na erotski osećaj i uz mnogo alkohola, ples oko šipke je u posljednjih deset godina lagano pronašao svoj put od striptiz barova do fitnes sala.


Ples oko šipke potiče još iz 20-ih godina prošlog veka, a prvobitno je korišten kao sredstvo u cirkuskim i kabare performansima. U striptiz barovima je osvanuo tek 50-ih godina, da bi se danas ponovo vratio u oblik umetničkog izražavanja.
Ples oko šipke je danas sve popularniji kao oblik fitnesa koji mnoštvo devojaka, međutim, nađe se i po koji muškarac, koristi za jačanje fizičke snage, psihofizičke usklađenosti, te povećanje samopouzdanja. I ne samo da je dobar za jačanje fizičke spremnosti i zatezanje mišića, nego i za prodiranje u sopstvenu seksualnost i prihvatanje sopstvenog tela.
Kao i Burleska, pomoći će vam da se osećate dobro u sopstvenoj koži, te da u privatnosti spavaće sobe zavodeći sebe, zavodite svog partnera.
Kao i svaki drugi ples, ukoliko ga volite, ima blagotvorno dejstvo na psihu i dozvoljava vam da se kroz njega izrazite i opustite, nasmejete i razigrate. A da smo već prevazišli predrasude u kojima je ples oko šipke karakterističan samo za devojke sumnjivog morala govori i nedavno objavljena vest da bi se isti uskoro mogao pronaći na listi olimpijskih disciplina.

Postoje tri osnovna nivoa plesa oko šipke:

Prvi nivo (početni)

U prvom nivou uče se svi okreti na šipci, te penjanja i sedenja. Nema inverzija. Najveći mišićni rad je na gornjem delu tela (ruke i ramena). Tokom ovog nivoa koji u pravilu traje oko 2-3 meseca polaznici ojačaju dovoljno i pripreme telo za drugi nivo.

Drugi nivo (prelazni ili srednji nivo)

Na ovom nivou kreće se s prvim inverzijama, tj. telo se dovodi u položaj "glavom dole". Uče se jednostavne i nešto teže inverzije, a rade sve mišićne grupe. Tokom drugog nivoa većina polaznika primeti velike i pozitivne promene na svom telu. Trajanje drugog i trećeg nivoa u potpunosti zavisi o individualnoj telesnoj spremnosti, snazi i volji pojedinca, ali najčešće je trajanje drugog nivoa oko 6 meseci. Ovo je vreme potrebno da se usvoje svi elementi drugog nivoa, te je nakon toga telo dovoljno ojačalo da pređe na viši (treći) nivo.

Treći nivo (napredni)

Ovo je vrlo težak nivo u vežbanju na šipci. Samo redovni i uporni savladaju sve elemente trećeg nivoa na šipci. Jaki "core" je vrlo bitan na ovom nivou radi postizanja i održavanja balansa dok se držite samo rukama u poziciji "glavom dole". Trajanje trećeg nivoa je potpuno individualno, zavisi o mentalnoj i fizičkoj snazi. Elementi su jako zahtevni i teški i potrebna je snaga i volje i tela da bi se ustrajalo do kraja. Takođe je potrebno dodatno raditi na telu kroz vežbe snage. Ipak, odlučni i uporni vežbači mogu i ovaj nivo savladati, prosečno vreme je oko 9 meseci. Budući da se novi elementi i nihove varijacije formiraju i smišljaju te tako ples na šipci stalno evoluira, učenje nikad ne mora završiti. Usavršavanje tako traje sve dok pojedinac to želi i može.

Povrede

Ples na šipci kao oblik vežbanja je uedno i zabavan i težak jer se tokom treniranja uče neprestano nove figure i okreti, koje s vremenom postaju sve teže i opasnije te predstavljaju pravi izazov, ali i rizik od povreda. Kod početnika/ca najčešći su hematomi na nogama zbog pogrešnog načina hvatanja šipke. Obično početnici skaču u okret i pritom udare nogom u šipku ili ju prejako stisnu nogama pa nastaju hematomi. Hematomi kod iskusnijih vežbača i nisu uobičajeni. Sami po sebi hematomi i nisu ozbiljnija povreda ali ih treba spomenuti zbog učestalosti, naručito kod početnika.
Od ozbiljnijih povreda kod plesa na šipci treba spomenuti povrede mišića od kojih su najčešća istegnuća mišića ruku i ramena. Jako je važno naglasiti i ponoviti koliko god treba puta (početnicima ali i iskusnijim vežbačima) da se pri izvođenju okreta na šipci nikada ne "visi" iz ramena već se moraju aktivirati bicepsi i tako zaštiti rame.
U kasnijim nivoima vežbanja kada su najčešće pozicije glavom dole na šipci postoji jedna doza rizika od pada sa šipke. Treba imati mekanu podlogu za ublažavanje pada. Na sreću padovi su zaista retkost. Osobe koje vežbaju duže vremena već imaju dovoljno snage u mišićima ruku, trbušnim i leđnim mišićima da se mogu održati na šipci u takvim pozicijama. Malo je teže osobama koje se jače znoje (pogotovo ako se znoje dlanovi) jer im šipka može proklizavati. Zbog toga se koristi tečni magnezijum ili onaj u prahu koji se maže na ruke i/ili šipku.
Da bi se izbegle povrede najvažnije je zagrijati mišiće pre vežbanja na šipci te vežbati pod stručnim nadzorom. Za svaki okret i poziciju na šipci postoji ispravan način izvođenja kojeg instruktor/ica treba pokazati i detaljno objasniti. Vežbati treba postepeno. Ako početnici iz radoznalosti pokušavaju izvesti nešto za što njihovo telo nije dovoljno ojačalo izlažu se riziku od povrede. I, naravno, na kraju svakog treninga treba napraviti vežbe istezanja kako bi se mišići zaštitili od budućih povreda i telo vratilo u stanje pre vežbanja.

preuzeto sa: http://rekreacija.hr/clanci/ples-i-fitness-na-sipci-pole-dance-fitness