Planinarenje u zimskim uslovima (4 deo)

Fitnes Zona - trening/planinarenje_u_zimskim_uslovima_4_deo

Ima planinara koji, nakon intenzivnog planinarenja u proleće, leto i jesen, zimu provodei u mirovanju. Verovatno zbog toga što je planinarenje u zimskom periodu nešto komplikovanije. To je ozbiljan poduhvat koji sa sobom može doneti dodatne opasnosti koje tokom ostatka godine nisu verovatne. Međutim, zimsko planinarenje često može biti nešto posebno, i zato evo nekoliko saveta za one koji žele da se prepuste njegovim lepotama.

- Procenite svoje mogućnosti – kao član grupe snosite punu odgovornost za svoje zdravlje i spremnost. Budite korektni i pažljivi prema drugima, i isto zahtevajte od njih.

- Proverite vremenske uslove – To je već rečeno i trebalo bi da se podrazumeva, ali važno je ponoviti kako bi se stekla što bolja slika kakvi nas uslovi očekuju u planini gde planiramo da provedemo dan (temperatura, brzina vetra, padavine, lavina…). Treba napomenuti da predeli, koji su nam inače dobro poznati, izgledaju sasvim drugačiji u zimskim uslovima jer se, zbog promenjene konfiguracije terena, menja osećaj za prostor. Zbog toga pratite vremenske prilike nekoliko dana ranije i ukoliko je vremenska prognoza nepovoljna svakako odložite planiranu turu.

– Krećite se, isključivo, obeleženim planinarskim stazama

- Po mogućstvu uvek idite u grupi – osim što je zanimljivije, kretanje u grupi je znatno sigurnije, naročito ukoliko u njoj ima iskusnih planinara koji vam mogu dati dregocene savete i dobro proceniti eventualne opasnosti.

- Birajte kraće staze i krenite ranije –imajte u vidu da se zimi rano smrkava, zbog čega je važno dobro proceniti dužinu staze i eventualne poteškoće koje se mogu javiti. Planirajte raniji polazak kako biste povratak na polazište obavili dok je još dan i time izbegli dodatne opasnosti. Bez obzira što ste planirali da se vratite pre mraka uvek sa sobom nosite čeonu baterijsku lampu.

- Sneg otežava hod - za deonicu koju pređete za jedan sat po snegu od 25cm, biće vam potrebno mnogo više vremena ako je sneg dubok 50 cm. Smetovi u visini kukova problem su i za one najsnažnije – hod može trajati satima za razdaljinu koju u normalnim uslovima prelazite za dvadesetak minuta.

- Obucite se slojevito – temperature može znatno da varira na startu i na vrhu i zbog toga je potrebno slojevito oblačenje. To će vam omogućiti da regulišete telesnu temperaturu i tokom pešačenja ćete se osećati prijatno. Preporučuje se odeća otporna na vetar i spoljašnju vlagu (vodootporna jakna sa kapuljačom, zatvorena oko vrata, nadlanice i kukova). Hladnoću najpre osetimo u prstima i potrebno je predvideti njihovu zaštitu.

- Opasnost od hladnoće – svako zimsko planinarenje nosi opasnost od promrzlina. Pokušajte što duže da ostanete suvi, odmarajte u zaklonu ili zavetrini. Tempo hodanja po snegu treba da bude umeren. Brz hod dovodi do preteranog znojenja, a ukoliko ste prespori ohladićete se, s obzirom na činjenicu da snežna podloga i vetar snižavaju telesnu temperaturu. Takođe, ukoliko je potrebno da prtite sneg očekuje vas neizbežno preznojavanje. Nošenje vlažne odeće je najbrži način da se brzo ohladite. Zato je potrebno imati suvu presvlaku i kada se odeća navlaži ili ukvasi iskoristite prvu priliku i presvucite se. Ako osećate hladnoću malo se utoplite. Kada osetite utrnulost stopala krećite se, skakućite, pokrećite prste. Ne sedajte u sneg zbog odmora, ne padajte u san.

- Postoje folije od plastičnih materijala koje su presvučene reflektujućim materijalom (astrofolije), i služe da zadrže toplotu tako što se obmotavaju oko tela dok smo u mirovanju. Lako se pakuju pa je poželjno imati ih uz sebe tokom zime.

- Ponesite odgovarajuću opremu – osim osnovne opreme (duboke cipele, aktivni veš, dukserica, vodootprna jakna i pantalone, ranac, štapovi, kapa, rukavice) ponesite rezervnu odeću i obuću, gamašne, baterijsku lampu, sveće, upaljač, prvu pomoć, naočare za zaštitu od sunca… Posebno je opasan led na stazi, kada jedan pogrešan korak može da vas dovede u veliku opasnost i izazove povrede sa različitim ishodom. U ovim slučajevima poželjno je sa sobom poneti i koristiti dereze koje olakšavaju kretanje po poledici.

- Ponesite dovoljno tečnosti – planinari obično zimi unose manje tečnosti, verovatno iz razloga što znojenje nije toliko intenzivno kao leti. Međutim i zimi se može izgubiti dosta tečnosti koja isparava iz tela, naročito ako je vazduh suv. Zato se o ovome mora povesti računa kako ne bi došlo do dehidracije. Preporučljivo je poneti termos sa zaslađenim, toplim napitkom koji će vas prijatno zagrejati i osvežiti.

- Mobilni telefon je vrlo koristan, u slučaju da treba pozvati pomoć. Međutim može da se dogodi da se, usled velike hladnoće, baterija isprazni. Zato se preporučuje da se telefon drži što bliže telu, a ne u spoljašnjim džepovima.

Neko od iskusnih planinara je rekao: ,,Dolazak do vrha je mogućnost, povratak nazad je obavezan”. Ukoliko naiđete na uslove koji izgledaju opasno nikada se ne ustručavajte i u svakom trenutku budite spremni da se okrenete i vratite nazad. Izlazak na vrh je samo pola puta,morate imati snage i vremena za silazak.

09. HLADNOĆA

Sniženje opšte telesne temperature nastaje usled niske spoljašnje temperature, jakog vetra, iscrpljenosti, konzumiranja alkohola… Hladnoća može biti uzrok nekim greškama koje se mogu pokazati kao sudbonosne, pa je neki nazivaju i ,,tihi ubica,,.

Ljudsko telo se zagreva kretanjem, u protivnom dolazi do njegovog hlađenja. Organizam tada prvo ,,zatvara,, krvotok prema periferiji (ruke, noge, lice), kako bi zaštitio vitalne organe. Ako nastupi dalje hlađenje organizma, postoji opasnost od gubitka svesti, stanja šoka, prestanka rada srca i smrti. Ukoliko primetite značajnu razliku u temperaturi ekstremiteta (ruke i noge) od temperature trupa kod promrzle osobe, nemojte je pomerati i primoravati na kretanje. Protok hladne krvi iz ruku i nogu kroz trup i vitalne organe može izazvati posledice opasne po život.

Znaci snižavanja opšte telesne temperature: u početku osoba ima osjećaj hladnoće i drhti – dobro je, nema neposredne opasnosti (međutim ovaj stadijum može i izostati), a kasnije osećaj hladnoće prestaje (vreme je za zabrinutost). Sledi umrtvljenost, apatičnost, pokreti su teški, tromi i nespretni. Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju, naglo slabi moć rasuđivanja i odlučivanja, gubi se sposobnost komunikacije, javlja se želja za snom. Stanje je tada već kritično. Ponekad se javljaju priviđenja. S daljim snižavanjem telesne temperature osoba gubi svest, disanje i rad srca se jako usporavaju i ukoliko se ne pruži pomoć nastupa smrt.

Postupak zbrinjavanja: Ukoliko ste u mogućnosti skakućite, pomerajte se, radite čučnjeve. Ako, uprkos hladnoći, imate želju da mirujete i da se smrzavate, to je znak da vas hladnoća obuzima i da vam je potrebna pomoć.Ukoliko se u blizini nalazi zaštićena prostorija, dom, sklonište, unesite promrzlu osobu unutra. Mokru odeću zamenite suvom, utoplite je raznim odevnim predmetima, ukoliko je to moguće dajte joj tople, zaslađene, bezalkoholne napitke. Možete upotrebiti izvore toplote za zagrejavanje, ali ne prislanjajte ih direktno na telo, već preko slojeva ćebadi ili odeće. Ako nemate na raspolaganju toplu prostoriju, pokušajte ugroženog sa svih strana da izolujete ćebetom, odećom, folijom, bivak-vrećom… Nikada ne konzumirajte alkohol jer širi krvne sudove i samo daje prividan osećaj toplote. Efekat je suprotan i, zbog povećane periferne cirkulacije, hladna krv iz ruku i nogu širi se na čitavo telo. Promrzli delovi tela nipošto se ne smeju trljati snegom već je potrebno izvršiti višeslojno utopljavanje. Opšta promrzlost rešava se utopljavanjem čitavog tela. Promrzlu osobu nakon utopljavnja ostaviti da miruje. Na sve načine pokušajte da pozovete pomoć koja će izvršiti transport do bolničke ustanove.

Dejstvo vetra: Sa pojačavanjem snage (brzine) vetra, hladnoća se višestruko povećava. Ova zakonitost ima izuzetan značaj za boravak u planini i predstavlja posebnu opasnost.

OPEKOTINE OD SUNCA I SNEŽNO SLEPILO

Na planinama ste, više nego obično, izloženi svim opasnostima koje izazivaju ultraljubičasti sunčevi zraci. Kako biste zaštitili kožu i izbegli posledice nastale od stvaranja opekotina neophodno je štititi i skrivati delove kože koji su najviše izloženi sunčevim zracima. Lice, nos, uši, vrat zaštititi kremama sa zaštitnim faktorom ili prekriti maramom, peškirom… dok na glavi uvek treba imati šešir, kačket i sl. Nepoštovanje ovih mera povećava opasnost od stvaranja opekotina i ozbiljnijih oboljenja kože. Ne zaboravite – planine su ,,bliže suncu,,.

Snežno slepilo: delovanje ultraljubičastih zraka je najjače i najopasnije na snegu i u magli (refleksija i difuzija). Obično ga postajete svesni kasno - kada više ništa ne vidite. Iako prolazno i bez trajnih posledica snežno slepilo je veoma neprijatno i bolno, i u takvim situacijama često planirano uživanje pretvara u mučenje. Da bi se ovo izbeglo najbolje je da koristite naočare za sunce sa bočnom zaštitom, mada su i obične naočare za sunce mnogo bolje nego ništa. Zapamtite, to što do sada niste imali snežno slepilo uopšte ne znači da ste imuni na njega, i da vam se nikada neće dogoditi.

preuzeto sahttp://www.kablar.org.rs/index.php/najave-f/578-pre-odlaska-u-planinu-trebalo-bi-da-znate/