Planinarenje - oprema (2 deo)

Fitnes Zona - trening/planinarenje_oprema_2_deo

Kvalitetna, dobro planirana i vešto spakovana oprema rešiće veliki deo potencijalnih problema u planini. Međutim treba odmah reći da za bezbednost planinara nije dovoljna samo najkvalitetnija oprema. Podjednako važno je da se ona pravilno i pažljivo koristi (i najbolja cipela ne vredi ako se ne pazi kuda i kako se korača). Takođe, bitni su i uslovi koji vladaju u planini (vremenske prilike, karakteristike staze, godišnje doba), tako da se ni za jednu opremu ne može reći da je univerzalna i 100% sigurna (na primer kaciga ne pruža zaštitu od kamena bilo koje veličine). Oprema treba da ispuni zahteve funkcionalnosti, lakoće, izdržljivosti i zaštite. Ali usponi na visoke planine, naročito u zimskim i drugim ekstremnim uslovima, osim adekvatne opreme podrazumevaju i prethodno sticanje neophodnog znanja koje će smanjiti rizik od raznih opasnosti. Zbog finasijskih mogućnosti većina planinara ne može odmah sebi da priušti komplet novu opremu. Zato se preporučuje da se oprema vremenom kompletira, a do tada nešto možete pozajmiti od drugih.

Osnovnu planinarsku opremu čine: cipele, ranac,odeća - garderoba (pantalone, jakna sa kapuljačom, kabanica, aktivni veš, duks, kapa, rukavice, čarape),štapovi za hodanje, sitna oprema (naočare, maska za lice, čeona lampa…), lekovi, kozmetika, paket prve pomoći, sredstva za higijenu, hrana i piće, pribor za orijentaciju…. Od ovoga su svakako najbitniji planinarske cipele, ranac i osnovna odeća, dok se ostalo nabavlja tokom vremena u zavisnosti od mogućnosti. Evo, ukratko, najvažnijih informacija o pojedinim delovima opreme:

Cipele - bez sumnje najvažniji deo opreme. Za period proleće – jesen i lakše uspone u nižim predelima, koji obuhvataju uglavnom pešačenje, koriste se mekane i udobnije cipele – tzv. treking cipela (goretex, simpatex…). Nisu previše izdržljive, ali su veoma lake i udobne. Ako je potrebno kretati se po kamenju ili kroz sneg, obavezno se koriste duboke (da zglobovi ne ,,plešu,,), čvrste, po mogućstvu nepromočive cipele. Njihova osnovna uloga je da se obezbedi čvrst oslonac i dobro prijanjanje na podlogu (stena, sneg, trava…), zatim da smanje mogućnost povreda skočnog zgloba i da zaštite nogu od drugih spoljnjih uticaja (kamenje, sneg). Čvrstoća cipele se bira zavisno od vrste aktivnosti, i važi nepisano pravilo - što teži ranac, tvrđa cipela. Klasične planinarske cipele proizvode se od kože debljine od 1 do 3,2 mm i veoma su otporne na vlagu, uz pravilno održavanje. U poslednje vreme sve se više koriste novi materijali koji su u mnogo čemu bolji od kože (težina, održavanje, trajnost). Novi modeli rade se u kombinaciji kože i poliamidnih materijala. Za zaštitu od vlage treba odabrati vodootporne cipele koje sa unutrašnje strane imaju Gore-Tex® membranu, čija je uloga da zaustavi dalji prodor vlage koja prođe kroz spoljne šavove. U zavisnosti od aktivnosti prosečan vek trajanja ovih cipela je 5-6 godina, kada počinju da gube vodonepropusna svojstva. Naime, ova obuća je, usled upijanja znoja, unutra više vlažna nego suva pa dolazi do labavljenja i oštećanja šavova i propuštanja vode. To je znak da je došlo vreme da zamenite svoje stare cipele, što nije uvek sasvim jednostavno. Mada tada imaju više emotivnu nego realnu vrednost, nije lako oprostititi se od nečega što nas je dugo i ,,verno” služilo.

Đon kvalitetnih cipela je od profilisane gume, na sebi ima žutu, ovalnu oznaku sa natpisom „vibram“. Ovakav đon smanjuje mogućnost proklizavanja, obezbeđuje bolje prijanjanje na podlogu, osigurava mekše hodanje, tj. amortizaciju kod hodanja. Pri kupovini cipela izaberite jedan ili bar pola broja veće, tako da u njima ima mesta za dva para čarapa (planinari često nose dva para čarapa – tanke donje i punije gornje). Dok su cipele odrešene gurajte nogu napred do kraja tako da između cipele i pete ostane prostora za jedan prst. Kada se zapertlaju, vrhovi prstiju ne smeju udarati u vrh cipele. Ukoliko se, uprkos navedenom, ipak dogodi da vam nove cipele žuljaju nogu pokušajte da ih razgazite na kraćim i laganijim turama. Pravilan izbor veličine cipele najviše dolazi do izražaja prilikom silazaka, kada prsti proklizavaju i kada postoji mogućnost da, ukoliko je cipela tesna, udaraju u njen vrh. Stvaraju se žuljevi, dolazi do oticanja stopala, a sve to može doneti velike neprijatnosti. Cipele se najbolje suše ako se u njih stave izgužvane, stare novine.Ranac – služi za nošenje individualne opreme i predstavlja gotovo podjednako važan deo planinarske opreme kao i cipele (neki govore da je to glavni tehnički deo opreme). Kvalitetan ranac izrađen je od poliamidnih ili poliesterskih materijala koji su, do određene granice, vodootporni. Dodatno se ranac od vlage štiti posebnom navlakom, ili širom kabanicom. Veličinu ranca biramo zavisno od namene - oni od 20 do 35 litara koriste se pri jednodnevnim turama, dok se za višednevne ture koristi ranac od 40 do 60 lit. U ovom slučaju preporučuje se i manji - ,,penjački,, (dnevni) ranac u koji se na kraćim, jednodnevnim, usponima, u sklopu višednevne ture, može spakovati i poneti samo ono najneophodnije. Postoje još veći rančevi (60 – 90 lit.), ali se oni ređe koriste, uglavnom pri dužim turama - ekspedicijama. Obratiti pažnju da rančevi, bez obzira na veličinu, imaju poprečni remen preko grudi (koji ćete podesiti) i deblja ojačanja na kukovima sa poprečnim pojasom koji se zakopčava tako da bude položen preko bokova (u visini pupka), jer na njima nosimo 50% opterećenja. Tako se teret u rancu ravnomerno raspoređuje na rameni pojas i karlicu i smanjuje mogućnost neprijatnog bola u leđima. Preporučuju se rančevi sa više manjih, praktičnih, džepova kako bi nam potrebne sitnice bile uvek pri ruci. Veliki džepovi povećavaju širinu ranca, što na stazi može stvarati smetnje. Poželjna je i cirada protiv kiše koja se lako stavlja, zatim ,,kvačice”, gajke, pantljike za fiksiranje štapova, bidona sa vodom i sl… Pakovanje stvari se vrši tako da svaka stvar ima svoje stalno mesto i da uvek znamo gde se šta nalazi. Ono što nam je potrebno u toku pešačenja treba da bude bliže vrhu i u džepovima. Teret je najbolje raspoređen ako se na dno spakuje lakša oprema (mekane stvari), deo hrane i stvari koje nisu potrebne tokom pešačenja, teža oprema se pakuje u sredinu i bliže leđima, a na vrhu lake stvari koje se mogu kompresovati (dodatni slojevi odeće, kabanica…) i nekonzervirana hrana. Tako će teret biti najbolje izbalansiran, što je naročito važno na opasnim deonicama i strmim terenima. U slučaju padavina stvari pre stavljanja u ranac spakujte u plastične kese. Ranac mora dobro zakopčan i čvrsto pritegnut tako da čini jednu kompaktnu celinu. Poželjno je da sve stvari budu spakovane u ranac kako bi ruke bile potpuno slobodne.

GARDEROBA – osnovnizahtevi koje treba da ispuni su funkcionalnost i dobra zaštita. Poželjno je da bude lagana, ne previše pritegnuta uz telo. Zbog toga se prednost daje kvalitetnim sintetičkim materijalima, koji su vodootporni i brzo se suše, u odnosu na tradicionalne (pamuk, vuna…) koji upijaju znoj i zadržavaju vlažnost, što stvara osećaj hladnoće. Osnovna uloga garderobe je da čuva, a ne da stvara telesnu toplotu (što je često, ali pogrešno misljenje), a osnovno pravilo je višeslojnost. To će nam omogućiti da se blagovremeno raskomotimo prilikom zagrevanja i znojenja na usponu, i ponovno oblačenje na grebenima i vrhovima, kada osetimo vetar i hladnoću. Neophodno je da nam ovo postane navika koju ćemo vremenom raditi mehanički. Ukoliko pak, prilikom uspona, dozvolimo preznojavanje tako što nismo na vreme (ili uopšte) skinuli nešto od gornjih slojeva garderobe, izlaskom na neki vrh i izlaganjem udarima hladnog vetra doći ćemo u situaciju da ugrozimo svoje zdravlje i dodatnim oblačenjem nećemo postići ništa. Slojevita, tanja garderoba je toplija od jednostrukih, debelih stvari.

Aktivni veš (majica i gaće) – prvi (bazni) sloj odeće koji ima ulogu da prikupi znoj sa kože i preda ga gornjim slojevima odeće. Najbolju funkciju ima kada je skroz pripijen uz telo. Poželjno je da bude od brzosušećeg materijala, kome će za sušenje biti dovoljna mala cirkulacija vazduha i temperature našeg tela. Znoj se preko aktivnog veša prenosi na drugi sloj odeće. Materijali koji sakupljaju znoj (recimo pamuk) hlade telo i ostale delove odeće, što je posebno nezgodno u hladnim uslovima. Kupovina ovog dela opreme nije mala investicija, ali se pokazala kao veoma praktična.Duksevi, rolke… – tzv. drugi sloj koji oblačimo između donjeg veša i jakne. Neizbežni deo garderobe, naročito na niskim temperaturama. Debljina duksa prilagođava se vremenskim prilikama. Poželjno je da budu od lakih sintetičkih materijala (zimi polar, leti mikrofiber) koji ne upijaju znoj, brzo se suše i dišu, ne zadržavajući mirise i nečistoće. Pri niskim temperaturama duksevi od polara ponašaju se bolje od bilo kog prirodnog materijala, što im daje prednost u odnosu na npr. pamučne koji dugo zadržavaju vlažnost. U toplim danima prednost treba dati tankim duksevima od mikrofibera, sa dugim rukavima, koji će osim brzog sušenja predstavljati dobru zaštitu od UV zračenja. U letnjem periodu preporučuju se majice kratkih i dugih rukava, od materijala koji ne upijaju znoj već ga ,,odvode” sa vašeg tela i brzo se suše na vama. I zimi su pogodne ispod dukseva jer ne stvaraju osećaj hladnoće usled znojenja.

Jakna sa kapuljačom – najčešće se prave iz dva sloja, donji npr. polar i gornji vetrovka od sintetičkih materijala čija je osnovna uloga zaštita od kiše, snega i udara vetra, a koja pritom omogućava vašem telu da normalno ,,diše”. Ovo se postiže paropropusnim membranama koje se nalaze ispod spoljnog tekstila i sprečavaju prodiranje vode, dok istovremeno vlaga od našeg tela isparava napolje (proizvodi ,,Goretex”, ,,Polartec”, ,,Event” …). Osim vrhunskih modela svaka jakna će kad-tad propustiti vodu. Preporučuju se jakne upadljivih boja, sa dosta džepova i rajsveršlusima za ventilaciju. Čim osetite preznojavanje, pri početnom usponu, prvo skinite jaknu, a zatim, postepeno i po potrebi, gornje slojeve odeće. Jaknu je najbitnije obući kad pravite pauzu, u slučaju vetra i hladnoće koja se javlja kada ste oznojeni, a nemate uslova za presvlačenje. Kabanice zovemo i nužno zlo. Ne propuštaju kišu, ali se voda sliva direktno na pantalone i u cipele i ispod njih se kompletno znojimo. Izbegavajte kupovnu kabanice u kineskim radnjama, jer ćete, doduše jeftino, uglavnom dobiti stvar za jednokratnu upotrebu, koja na trpi zatezanje, često se cepa na vetru i sl….

Pantalone -ima raznih vrsta, a najbolje je da su napravljene od sintetičkih i elastičnih materijala koji se mogu brzo osušiti na telu. Zavisno od namene za termo izolaciju je najbolji „fleece”, protiv vetra „windstopper”, a za zaštitu od vode „gore-tex”. Bez obzira na godišnje doba i uslove planinarenja iz više razloga preporučuje se pešačenje u pantalonama sa dugim nogavicama (zaštita od insekata, zmija, šiblja…). Poželjno je da su malo šire, nešto komotnijeg kroja, sa ojačanjem na sedalnom delu i kolenima, sa više funkcionalnih, duboki džepova. Za letnje planinarenje najbolji su, po pravilu, tanji, jednoslojni, poliesterski materijali koji se brzo suše (prijatne su i one od tanjeg pamuka). Prilikom dugotrajnih padavina i u snežnim uslovima najbolje su pantalone koje omogućavaju vodonepropusnost, a istovremeno dozvoljavaju paropropusnost -,,disanje”. Po mogućstvu izbegavati pamučne donje delove trenerke i farmerice.

Čarape – najbolje su čarape od prirodnih materijala jer upijaju vlagu. Vuna na primer može da upije i do 40% vlage u odnosu na svoju masu, a da pri tome kod nas ne postoji osećaj vlažnosti. Čarape od sintetičkih materijala vlagu propuštaju i kada se unutrašnjost cipele zasiti vlagom stopala postaju mokra i hladna, a nakon dužeg pešačenja dolazi do ,,smežuranja,,. Planinari često nose dva para čarapa, najpre par tankih pamučnih, a preko njih par debljih – vunenih ili pamučnih (preporučuju se vunene). Birajte čarape koje imaju posebno izvedenu petu, u suprotnom možete imati problema sa naborima koji vam mogu napraviti žuljeve.

Kapa, kačket, šešir… – da bi bio upotrebljiv i koristan, kačket zimi mora imati zaštitu za uši, a leti za lice, uši i vrat (tzv. ,,legionarka,,). Letnji modeli proizvode se u svetlim tonovima i imaju mogućnost podešavanja veličine i obezbeđuju dobru cirkulaciju vazduha. Za leto su praktični i šeširi sa širokim obodom, slameni ili od drugih lakih materijala, koji takođe pružaju dobru zaštitu lica i vrata od UV zračenja. Kod ovih drugih, osim mogućnosti podešavanja veličine, najčešće postoje otvori za ventilaciju. U svakom slučaju sigurnosna vrpca ispod brade je obavezna. Zimske kape izrađuju se od vune ili od polara, i preko njih, u slučaju potrebe, može da se navuče kapuljača.Rukavice – neophodne su jer se i najmanji pad temperature najpre oseća na vrhovima prstiju. Ako to potraje duže i temperature nastavi da pada dolazi do hlađenja i kočenja šaka što nikako nije dobro ako treba držati štapove, zakačiti karabiner, osloniti se na stenu i sl…. Za zimu se preporučuju dva para rukavica – donje (tanke) od polara, nekada sa sečenim prstima, i gornje (deblje) po mogućstvu nepromočive. Prsti se bolje greju i ostaju duže topli u rukavicama sa jednim izdvojenim prstom (za palac), ali su one nezgodne za manipulaciju sitnim predmetima.

Štapovi za planinarenje - Trodelne, teleskopske štapove koriste mnogi planinari. Njihova osnovna uloga je da, apsorbovanjem dela naše težine oko 25% (uključujući i težinu ranca), smanje opterećenje kičme i nogu (kukovi, skočni zglobovi i posebno kolena). Koriste se pri usponu i silasku, uvek u smeru padanja tela, mada su najkorisniji i najpotrebniji pri dugim silascima. Pravilno korišćenje štapova podrazumeva da budu iste visine i da daju čvrst oslonac prilikom oslanjanja. Dužina bi trebalo da bude u visini lakta, dok ih pri usponu treba skratiti, a pri silaski produžiti. Druga važna uloga je što apsorbuju ,,tvrd” teren i povećavaju pokretljivost, pomažu pri kretanju po snežnim padinama, klizavom terenu, balansiraju ravnotežu pri prelasku potoka i manjih reka kada se skakuće sa kamena na kamen i sl. Nikako ih ne treba koristiti u stenovitim usecima, skučenom prostoru, na terenu gde je prilikom uspona potrebno da se potpomažemo rukama… Smanjenje opterećenja kičme i zglobova posebno je značajno kod planinara veće telesne težine, zatim kod starijih kao i onih koji imaju probleme vezane za bolesti zglobova. Nakon duže upotrebe štapova može doći do delimičnog gubitka osećaja za ravnotežu pa je o tome potebno voditi računa. Prilikom hodanja po ravnom terenu, na kraćim turama, preporučuje se da budu sklopljeni i spakovani na rancu.

Gamašne - pokrivaju deo noge od cipela do kolena. Služe da spreče upadanje snega, blata i sitnih kamenčića u cipele, i za zaštitu od vlage i rose u visokoj travi. Takođe štite od prljanja blatom, krpelja, nekada i od zmijskog ujeda. Jednostavno se stavljaju i skidaju, lako se peru i održavaju. Ukoliko nemate gamašne, stopala se od vode i snega mogu zaštititi i običnim, plastičnim kesama između cipele i čarape.

Savet:Pri pakovanju opreme potrebno imati je određeno iskustvo, koje se stiče vremenom, pa zbog toga, za početak, zapišite ili zapamtite (najbolje je zapisati) šta ste od garderobe i opreme koristili po vetru, snegu, kiši ili suncu, šta su koristili iskusniji planinari…. U narednim akcijama to će znatno olakšati dilemu šta obući u raznim vremenskim prilikama sve dok vam pakovanje ne postane rutinska stvar.

preuzeto sahttp://www.kablar.org.rs/index.php/najave-f/578-pre-odlaska-u-planinu-trebalo-bi-da-znate/