Planinarenje 1 deo

Fitnes Zona - trening/planinarenje_1_deo

Termin planinarenje je širi pojam koji obuhvata brojne aktivnosti i discipline koje su inače uredno razvrstane i među sobom su potpuno različite (izleti, pešačenje, visokogorstvo, speleologija, orjentiring, alpinizam, sportsko penjanje…). Bavljenje planinarenjem znači upražnjavanje aktivnog odmora, obnavljanje neophodne energije (tzv. ,,punjenje baterija”), upoznavanje lepota novih predela, pun doživljaj izazova i uzbuđenja velikih visina, jačanje izdržljivosti i volje, otkrivanje snažnih emocija… Tri najmasovnija vida planinarenja su klasično planinarenje (pešačenje), visokogorstvo i alpinizam.

Klasično planinarenje predstavlja uspone na vrhove visine do 2000 metara, najčešće potpuno bezopasne (mada nijedna planina nije za potcenjivanje), ne previše teške za savladavanje, koji se uglavnom (ali ne baš uvek) odvijaju stazama kroz šume i pašnjake. Pritom je neophodno poštovati disciplinu i odgovarajuća uputstva vodiča. Hoda se bez euforije, ličnog dokazivanja, takmičenja, svađe… Uspon i tempo se prilagođavaju najmanje spremnom učesniku, uz obavezni predah i odmor (npr. predah 2-3 minuta na svakih pola sata, kraći odmor, oko 10 minuta, na svakih sat i po). Visokogorsko planinarenje obuhvata uspone na vrhove visine preko 2000 metara. Reljef i klimatski uslovi na ovim visinama podrazumevaju dobru kondicionu i psihofizičku pripremljenost. Sa povećanjem visine iskušenja koja nas očekuju su sve veća i, osim izdržljivosti, zahtevaju odgovarajuće pripreme, iskustvo, dobru opremu, spremnost za suočavanje sa nepreviđenim okolnostima…. Ovde posebna odgovornost leži na organizatoru akcije i vodiču, počevši od prikupljanja potrebnih inforamcija o planini, kondicionoj i tehničkoj težini uspona, vremenu potrebnom za uspon i silazak, vremenskim uslovima, formiranja grupe koja može da realizuje planirano i upoznavanja svakog člana sa detaljima akcije. Alpinizam predstavlja najviši stepen dostignuća u planinarstvu. Odražava borbu čoveka sa prirodom u predelima gde najčešće nema publike, bodrenja i aplauza. Za kretanje se uglavnom ne koriste klasični planinarski putevi već se uspon na planinske vrhove vrši po strmim, teško pristupačnim i slobodnim stenama u različitim smerovima. Ovde je potrebna stalna i visoka fizička i psihička kondicija, veliko iskustvo, poznavanje tehnike penjanja i niz drugih faktora neophodnih za sigurno savladavanje prepreka. Usponi se odvijaju u svim godišnjim dobima pa vremenski uslovi često mogu biti surovi (stene okovane ledom, izuzetno niske temperature, velika nadmorska visina…). U ovoj, ponekad surovoj borbi, primarni osećaj je doživljaj apsolutne slobode pri čemu se na najbolji način spoznaje vrednost života i radost uživanja u njemu. Planinarenje je usko povezano sa zdravstvenim stanjem pa je potrebno dobro razmisliti pre nego što se prijavite na zahtevne planinarske akcije. Kondicija i izdržljivost su veoma bitne, naročito kod napornih, visokogorskih, akcija. One se stiču odgovarajućim pripremama i bavljenjem sportom i to najpre disciplinama koje iziskuju ubrzan rad kardiovaskularnog i respiratornog sistema (plivanje, biciklizam, trčanje, pešačenje…) Jedan od najvažnijih pokazatelja trenutnog stanja organizma je broj otkucaja srca u minuti. Kod većine ljudi kreće se oko 70 u stanju mirovanja, dok kod osoba koje su stalnom treningu i dobroj kondiciji može da se kreće i oko 50. To znači da je njihovom srcu potrebno manje otkucaja da bi se organizam snabdeo potrebnom količinom krvi, pa je samim tim i manje opterećeno. Pre izlaganja velikim naporima preporučuje se odlazak kod svog lekara koji će utvrditi da li postoje tegobe ili oboljenja zbog kojih može doći do preopterećenosti organizma, što opet može dovesti do situacija koje predstavljaju rizik po vaše zdravlje. Naporne ture se nikako ne preporučuju osobama kod kojih su uočene srčane mane i onima koji su u fazi oporavka posle preležane bolesti (upala pluća, grip…). Svaki učesnik planinarske akcije dužan je da, pre polaska na akciju, vođu puta upozna sa svojim eventualnim zdravstvenim problemima. Takođe, obaveza svakog učesnika je da sa sobom ponese svoju redovnu terapiju.Veoma je bitno da se znaci upozorenja koje nam saopštava sopstveno telo shvate ozbiljno (umor, ubrzan rad srca i ubrzano disanje …) i da se ponašamo u skladu sa tim. Pod pravilnim hodanjem podrazumeva se ono kada bez zamora možete da razgovarate u hodu. Tako treba i prilagođavati svoju brzinu i napore, po potrebi napraviti pauzu za odmor i tada će vaše srce biti najmanje opterećeno. Nipošto se ne treba dokazivati i precenjivati svoje mogućnosti.Drugi bitan momenat pri planinarenju je opterećenje zglobova nogu, kičme... To je naročito izraženo prilikom dugotrajnih silazaka pod teretom teškog ranca. Kod mnogih se problemi javljaju u srednjim godinama, dok se još aktivno bave planinarenjem, i manifestuju se bolovima u kolenima, skočnim zglobovima, kukovima, kičmi... Ključna stvar za smanjenje opterećenja zglobova je odmeren, ravnomeran, lagan hod nizbrdo, bez trčanja i skakanja po kaskadama. Dobar izbor obuće (duboka cipela) štiti skočne zglobove, a kvalitetan ranac (u kome treba nositi samo najnužniju opremu kako bi bio što laganiji) smanjuje opterećenje kičme i kukova. Štapovi za hodanje su takođe bitni, naročito pri silasku, jer značajno smanjuju opterećenje kičme i zglobova.Za uspeh planinarske akcije i naše zadovoljstvo u planini najčešće su od presudne važnosti vremenske prilike. Pojava kiše, magle, slabe vidljivosti, oluje, grmljavine, mećave, mraza, sparine, vrelog vetra i sl. nikom nije prijatna. Sve su to okolnosti koje mogu da stvore neprijatnosti i teškoće, a nekada se dogodi da budu uzrok nesreće. Zbog toga je pre polaska u planinu veoma bitno prikupiti što više informacija o predviđenom vremenu u tom regionu (putem vremenske prognoze) i eventualnim specifičnostima koje u njemu vladaju (preko lokalnog stanovništva, iskusnijih planinara i sl..). Nikada se ne sme potceniti vremenski izveštaj i prognoza jer je meteorologija znatno napredovala i daje prilično precizne informacije, a pritom je lako dostupna preko Interneta. Potrebno je da to bude prioritet prilikom planiranja akcije. Kad god je to moguće, vredi planirati i rezervnu varijantu - mogućnost skraćivanja ture u slučaju nepogoda.I kada, uz najavljeno lepo vreme, krenemo na akciju ne treba gubiti iz vida da se promene vremena nekada mogu odvijati neverovatnom brzinom (naročito u letnjem periodu). Direktnu opasnost, koja može prouzrokovati nesreću, uglavnom čine oluje sa grmljavinom i nalet hladnog talasa u zimskom periodu. Ostale (ne)prilike uglavnom izazivaju nezadovoljstvo, prehladu, bolest… Zbog svega ovoga navodimo nekoliko pojava i znakova u prirodi koji nam mogu poslužiti da, doduše amaterski, predvidimo vremenske prilike neposredno pred uspon. To nam neće obezbediti apsolutnu tačnost u prognozi (recimo da je nivo tačnosti 50%), ali može biti važno da se izbegne rizik i presudno u donošenju konačne odluke – krenuti ili ostati.

preuzeto sahttp://www.kablar.org.rs/index.php/najave-f/578-pre-odlaska-u-planinu-trebalo-bi-da-znate/