Magičan svet sportskog ronjenja (drugi deo)

Fitnes Zona - trening/magican_svet_sportskog_ronjenja_drugi_deo

U prvom delu čitali ste o osnovama ronjenja, a sada je došao red na ronilačku opremu. Kad dođete u ronilački centar, bilo da je to kamp postavljen u prijatnoj hladovini četinara, usijana kućica na obali, mamac za turiste ili brektavi ronilački brod, barkasa, prvo što vidite jeste ronilačka oprema. Tačnije, mnoštvo ronilačke opreme.

u su ronilačka odela od neoprena, prekrivena tankim žersejom, koja dok se cede izgledaju kao sveže odran vanzemaljac. Ronilačko odelo štiti od hladnoće, a može i da vas rashladi. Podvodni svet je prepun peckavih i bodljikavih bića, oštrih ivica, te je osnovna uloga odela da vas zaštiti od sitnih, a neprijatnih povreda.

Odela mogu biti teška i laka, jednodelna, dvodelna. Razlikuju se odela za ronenje na dah, od ronilačkih odela za ronjenje s bocama, uglavnom po tome što su ova potonja deblja jer gnjurci ne moraju da brinu o plovnosti. Ronilački klubovi i centri obično će se postarati da dobijete ronilačko odelo na upotrebu. Najupadljivije su, zatim, ronilačke boce, velike i male, uglavnom izlepljene reklamnim nalepnicama i obojene jarkim, čak florescentnim bojama. U bocama je, suprotno uvreženom mišljenju, običan vazduh, a ne kiseonik. S obzirom na to da je veoma korozivan, kiseonik udišu posebno obučeni vojni ronioci koji se kreću na malim dubinama i barataju kratkim deonicama, tek toliko da se privuku protivniku i obave zadatak.

Udisanje kiseonika spržilo bi nam pluća, a na preko 20 metara dubine taj gas postaje i izuzetno otrovan. Stoga se za zarone do 50 metara dubine, što je krajnja preporučljiva granica za sportsko ronjenje, koristi vazduh. Posebne mašine, ronilački kompresori, sabijaju vazduh i filtriraju ga. Ne brinite, te mašine domen su ronilačkih klubova i centara, premda postoje i portabl modeli, ali oni apsolutno nisu presudni za pojedinačnog ronioca.

U ronilačkoj boci vlada pritisak dve stotine puta veći nego u atmosferi, te stoga u bocu stane dve stotine puta više vazduha nego što iznosi zapremina boce. To je sasvim dovoljno da pod vodom ostanete i do 45 minuta, u zavisnosti od dubine ronjenja. Što idete dublje, to više vazduha potrošite. Briga o ronilačkoj boci, sa svim njenim ventilima i bezbednosnom opremom posebna je lekcija na ronilačkom kursu. Luksuz posedovanja sopstvene boce priuštiće samo najzagriženiji ronioci. Iz ronilačkih boca vire ojačane gumene cevi koje se završavaju nekakvim aparatima, pokazivačima, priključcima i koječime. Glavni izvor svih tih cevčica jeste tzv. regulator. Danas je u upotrebi dvostepeni regulator i kači se na ventil boce. Iz njega glavno crevo vodi do tzv. drugog stepena, odnosno usnika na koji vam pristiže vazduh. No, regulator mora da ima i priključak za manometar koji očitava stanje pritiska u boci, a samim tim i količinu preostalog vazduha.

Postoje i modeli koji manometar stavljaju na konzolu zajedno sa dubinomerom, časovnikom ili ronilačkim računarom, tako da gnjurac uvek ima na oku sve parametre zarona – dubinu, vreme, preostali vazduh. Regulatori se takođe dobijaju u ronilačkom klubu ili centru, premda zbog usnika spadaju u ličnu opremu iskusnijih ronilaca. Cena im se kreće između 50 i 100 evra.Jedno od creva što izvire iz regulatora napaja nešto što liči na pojas za spasavanje. Stručno se naziva BCD (Buoyancy Control Device), popularniji kao džeket, skraćeno od life jacket. U mnogim zemljama BCD je obavezan deo ronilačke opreme. Osim što omogućava roniocu da s lakoćom nosi tešku opremu kroz vodu, te reguliše plovnost, služi na površini da olakša plivanje, i za ne daj Bože situacije kada je neophodno ostati iznad površine. Ima džepove zbog čega ronioci rado trpaju koješta što nađu na morskom dnu. No, s obzirom na primedbu o bockavim i reckavim odlikama podvodnog sveta, neoprezni ronioci često izbuše džeket sadržajem koji mu trpaju u džepove. Džeket takođe dobijate na licu mesta.

Ronilačke maske i peraja spadaju u najličniju opremu. Premda se i oni mogu iznajmiti iz ronilačkog kluba, odnoso deo su paketa u ronilačkom centru, svaki gnjurac, osim potpunih početnika, poseduje bar jednu masku i jedan par peraja. Ako ništa, one su dugo bile obavezna oprema za pohađanje kursa. Osim toga, maska vam pruža pogled na podvodni svet, a peraja pogon, te ih je stoga preporučljivo odabrati brižljivo i prema svom ukusu i potrebama. Maske mogu biti sportske, male zapemine i velikog vidnog polja ili udobne, glomazne, prilagođene turističkom razgledanju podvodnog sveta. Peraja su ili uzana, zbog brzine ili široka, zbog potiska, postoje ovakva i onakva, sa zakrilcima i kojekakvim specijalnim dizajnom. Najbolja su, međutim, ona peraja koja ste isprobali i koja neće da vam oduzimaju snagu. Uzalud kupujete super dugačka brza peraja ako ronite s bocama ili ogromna radna peraja koja nećete moći da koristite. Za sportsko ronjenje preporučuju se peraja srednje dužine i širine prilagođena snazi vaših nogu. Zanimljivo je da postoji i jedan maleni deo opreme koji je po propisu obavezan, ali ako ga sami ne donesete, retko koji klub će vam ga iznajmiti, a to je ronilački nož. Zbog toga što predstavlja tako divan mačo asesoar, mnogi će kupiti nož čim završe ronilački kurs. Ronilački nož služi za ne daj Bože i mora biti težak, dovoljno čvrst da možete da se služite drškom kao improvizovanim čekićem, zatim se preporučuje da bude sa jedne strane nazubljen. Najbolji su oni koji imaju i očicu ili kuku urezanu u oštricu, za kidanje. Pod vodom vas ništa neće napasti, tako da nož ne služi za odbranu već za kidanje mreža, užadi ili da nešto čuknete. Noževi koštaju u proseku između 20 i 50 evra. Kao što vidite, ronjenje jeste po nečemu ekstremno, a to je cena opreme. Ipak, ukoliko ronite sa klubom ili u ronilačkom centru, sva je prilika da će vam biti neophodna samo najosnovnija oprema, a to su maska, peraja i nož. U cenu zarona obično se uračunava i iznajmljivanje opreme.
Pa opet, ljudi rone, jer provođenje vremena pod vodom jeste ekstremni adrenalinski događaj,

preuzeto sahttp://www.b92.net/sport/saradnici/kuti.php?yyyy=2011&mm=09&nav_id=540695