Aerobni trening ili trening izdržljivosti - je li zaista najbolji?

Fitnes Zona-aerobni_trening_ili_trening_izdrzljivosti

Aerobni trening se često smatra najboljim načinom vežbanja bez obzira na dob i životno razdoblje, bilo da želite da smršate, sprečite bolesti srca ili jednostavno biti zdravi. Taj oblik vežbanja, nastao u poslednjim godinama prošlog veka, poboljšava kvalitet života milijonima ljudi, što su i dokazala naucna istraživanja. No, da li je to zaista tako?


Jesu li ljudi u primitivnoj zajednici održavali zdravlje aerobnim treningom?
U primitivnoj zajednici lovaca i sakupljača, ljudi se jesu kretali u proseku 10 do 15 kilometara svaki dan, ali ne statičkim ili monotonim tempom kao što je danas uvreženo kod aerobnog treninga. Tokom svog kretanja, oni bi i hodali i saginjali se, nosili teret, penjali se i istezali, skakali ili bi jednostavno putem zastali. Zasigurno nisu održavali frekvenciju srca na postojanih 60 ili 75% od maksimuma da bi postigli sagorevanje potkožnog masnog tkiva ili optimalnu kondiciju, kako nalaže aerobni trening danas.

Naše telo radi na mahove!
U ljudskoj je prirodi da funkcionisemo ciklično a ne u kontinuiranim nizovima bez odmora. Na primer, ako psihološki osetimo da će nešto uzrokovati stresnu situaciju, naše telo će potaknuti delovanje simpatičkog nervnog sistema, tj. akutnu stresnu reakciju: povećat će se frekvencija srca i budnost, pa ce se osloboditi i energija za mišiće.

Ukoliko, međutim, sednemo za sto da bismo nešto dobro pojeli, simpatički sistem se zaustavlja budući da bi njegovo delovanje, kao što je pojačan dotok krvi u mišiće, ne samo bilo nepotrebno, već bi i smetao probavi. Aktivira se tada parasimpatički sistem koji pojačano deluje pri probavi, jačanju imuniteta te pri gradnji i obnovi stanica.

Ta dva sistema razvila su se da bi delovala zajedno, a ne da se bore jedan protiv drugog.

Mi smo ono što radimo?
Ljudsko je telo apsolutni rob svojih navika. Trening snage proizvodi znatan rast anaboličkih hormona, dok se trening izdržljivosti obično povezuje s izbacivanjem proteina iz mišića. Drugim rečima, aktivnosti kao što su brzo trčanje ili trening snage podstiču anabolički sistem, odnosno sistem izgradnje, dok spori, aerobni trening na duže staze podstiče kataboličku reakciju, tj. gubitak energije .

Problem je u tome što se u želji za pojačavanjem kataboličkih aktivnosti zaboravlja činjenica da je većina ljudi već “zarobljena” u hroničnom obrascu kataboličkog stresa kojeg uzrokuje naš ubrzani način života. Ne odmaramo se u istoj meri u kojoj se naprežemo tj. ne posvećujemo dovoljno vremena odmoru, neophodnoj stavci životnog ciklusa.

Većina ljudi provodi čitav radni dan u stanju konstantnog umerenog stresa te potom odlaze u teretanu po novu dozu konstantnog umerenog stresa, koji se zove: aerobni trening. Je li to najbolji način da provedete vreme u teretani? Je li to uopstee dobro za zdravlje?
Imamo li hronični problem?
Broj ljudi koji je u neravnoteži sa prirodnim životnim ciklusom, toliko da više ni ne zna što znači optimalno funkcionisati, poprimio je već razmere epidemije. To su ljudi koji piju kafu za kafom tokom dana jer su umorni a noću ne mogu spavati! Mnogi imaju probavne smetnje, a ne shvataju da imaju problem sa zatvorom jer su konstantno zarobljeni u simpatičkoj akutnoj stresnoj reakciji. I možda im je već dijagnostikovana jedna od “hroničnih” bolesti koje moderna medicina ne može do kraja objasniti (npr. bolesti srca, karcinom , sindrom iritabilnog creva, artritis, sindrom hroničnog umora).

Hronično je suprotno od cikličkog! To znači da je i aerobni trening suprotan od našeg prirodnog životnog ciklusa! Kada se dakle osećate iscrpljeno, te zato posetite lekara, a on vam savetuje da idete malo trčati, imate pravo posumnjati u njegovu preporuku! Jer ono što najmanje treba simpatičkoj i kataboličkoj osobi koja je pod jakim stresom jest da još pojača kataboličku aktivnost!
Vežbanje utiče na vašu psihološku reakciju!
Ako je vaš cilj da “istrenirate” svoju psihološku reakciju da bude više u skladu s našom evolucijskom biologijom, te da hemijski procesi deluju kao kod našeg urođenog telesnog ritma, onda se čini da je trening snage puno prihvatljiviji od aerobnog treninga. Trening snage se preporučuje i za smanjivanje stresa, snižavanje nivoa kortizola te ako želite povećati anaboličku reakciju, tj. izgraditi svoje mišiće!

Ugledajmo se na naše davne pretke!
Naravno da postoje brojni razlozi zašto je današnji čovek izgubio svoj prirodni ritam života te postao “hroničar”. Da bi se vratili tom prirodnom ritmu u svakodnevnom životu, na duge staze, dobro bi bilo: ići spavati na vreme, pravilno se hraniti te naučiti opušteno reagovati na male životne stresne situacije.

Što se vežbanja tiče, moramo se kretati kao naši davni preci, u skladu sa psihološkim impulsima, a oboje zahtevaju ciklične sledove ili kretnje na mahove.
Razmislite o povratku na anaerobni trening! Dok vežbate, nastojte postići maksimalni učinak, te se iza toga maksimalno usredite na odmor, odnosno oporavak. Istrenirajte hemijske procese u vašem telu da se ubrzaju te zatim brzo uspore – to bi moglo dati vredan doprinos na putu povratka na prirodni ritam života i zdravlju uopsteno!





preuzeto sahttp://www.fitness.com.hr/vjezbe/savjeti-za-vjezbanje/Aerobni-trening-je-li-zaista-najbolji.aspx